01 June 2015

О мачкама у џаку и медвеђим услугама


Боксери не носе рукавице да би се мање повређивали већ да би један другог више ударали у главу и да би тако нокаут био чешћи и газдама зарада била већа.


Пре него што су се појавили аутомобили (не у Србији већ у некој мало развијенијој земљи) људи су на посао прво ишли пешке, или на бициклу, јер је радно место било ту негде, на сат времена хода. То послодавцу не даје баш велики избор радне снаге. Примаш оног ко се понуди. Колико километара човек може да пређе за сат времена? 10-12
Онда је Хенри Форд направио револуцију серијским штанцањем аутомобила. Радник коначно може да иде на посао ако је и мало даље (20-30км) а не ту иза ћошка. Не мора да табана. Међутим гомила људи тако исто размишља. Сви на посао по дрндавим уским путевима. Закрчење.
Држава мора да направи широке аутопутеве. Сад можемо да идемо на посао и ако је 50-60км далеко и то као господа а не да ломимо ребра по калдрми. Сад на посао у граду могу да дођу аутом и људи из предграђа, далеког предграђа, другог града или из села. Већа понуда радне снаге значи и обарање цене рада, већи профит за послодавца.
Индустријски напредак колико год нама да олакшава живот, много више њима доноси профит.
А да ли нам олакшава уопште? И даље до посла идеш преко сат времена. Кад тамо дођеш треба ти још 20 минута да нађеш паркинг место. Ауто си купио на кредит који ћеш отплаћивати 6 година. Бензин кошта. И регистрација, осигурање. Ходање до посла није коштало ништа. А нису те мучили ни кичма, спондилоза, хемороиди итд. као сад.

Прошле година сам пословно провео у Цириху 15 дана и схватио да неки људи долазе на посао возом из Базела. Од куће до посла им треба 2 сата у једном правцу. Неки Немци долазе авионом из Минхена итд. Нико не живи у Цириху. Кажу "Па нисам ја Федерер." Људи из Индије долазе на посао у Дубаи авионом! Колико је то баченог новца, времена, спрженог керозина директно у озон. Вратио сам се у Србију и после годину дана купио кућу на селу. До посла пешке.

Како са технолошким развојем тако и са другим стварима. Ако желите да бежите из ове "ужасне земље" знајте да, што је негде стандард виши и плате веће то више људи жели ту да дође. То повећава цену станарине, вртића, хране ... свега. Систем ће вам истерати из новчаника онолико колико може. Зашто? Замислите да вам је свима плата 3000 евра а да вам за живот треба 1000 евра. Сваког месеца бисте остављали са стране по 2000 евра. После неколико година више не бисте морали да радите уопште. Систем би пропао због недостатка радника. Овако, колика год да вам је плата, систем вам месечно дозволи да оставите неких 5%, после тиме платите море и опет сте на нули. Тако у круг докле год имате снаге. Ако имате 2-3 деце, оба родитеља морају да раде и небитно је да ли сте у Србији, Енглеској или Русији. Систем хрпе пара даје спортистима јер зна да су ови довољно глупи и да ће то убрзо спискати на неке небулозе и тако новац вратити систему. Не даје паре научницима, јер научници треба да раде, до краја живота. Исто тако и сељаци, рудари, возачи, инжењери итд.

---

Замислимо једно насеље, у њему две куће на продају и три становника без крова над главом, Перу, Жику и Лазу. Куће коштају по 1000 евра. Пера има уштеђевину од 1200 евра, Жика има 1000 евра а Лаза 800 евра. Пера и Жика планирају да купе куће. Лаза ће живети као подстанар, шта да се ради, док се не појави нека повољна кућа на продају.
Међутим, појави се банка, сада сви могу да дигну кредит и да имају кров над главом. Врте се рекламе на ТВ са насмејаним људима, докле мислите да живите са родитељима, купите куће. Ми имамо решење за ваш проблем.
Лаза почиње да се распитује за кућу, могао би сад да узме кредит. Али због веће потражње цена обе куће скаче. Дупло. Сад сви морају у банку по кредит. Нико нема толико новца на гомили. На крају Лаза и Жика купују куће. Дужни су банци по 1000 и нешто евра, плус камате, отплаћиваће до краја живота.
Пера још увек нема кућу. Појављује се грађевинско предузеће. Хоће Пери да направи кућу. Међутим и цене плацева су скочиле небу под облаке од како се она банка појавила као и цена грађевинског материјала јер одједном се појавило доста људи са парама које немају а могли би да је позајме од банке. Повољно. И тако у круг ...

Овако сам покушао 2004. да објасним једном колеги са посла кад је рекао "Динкић је супер, он је довео банке, да није њега ја никад не бих купио стан". Буразеру, купио би, само за 3 пута мању суму. Човек је дипломирао ПМФ али изгледа да ти ни диплома не помаже код здравог разума. Пар година касније је напустио Србију и отишао у Немачку. Па где идеш човече? И то баш сад кад имамо банке. Сад кад је све супер.