11 February 2017

Предузетници паушалци


Многе занима ова тема а пошто сам скоро прошао кроз целу процедуру решио сам да то коначно све ставим на "папир" јер процедура је динамична па се мења сваке године. Најбоље описана процедура која тренутно постоји на нету је она на стартит али и она већ сад дебело одступа од стварности. Ја ћу да опишем своје искуство из времена новембар-децембар 2016 али прво да кажем нешто основно о свему овоме.


О чему се овде ради? Тренутно држава Србија од сваког интерно запосленог радника убира 66% пореза од његове нето плате тј. ако вама фирма на име плате уплати на банковни рачун 1000 евра она мора за порез + здравствено осиг. + пензионо осиг. итд. да уплати држави 660 евра. С таквим цифрама ваша бруто плата је 1660 евра. Ако се региструјете као предузетник и онда тој истој фирми изнајмљујете своје услуге онда ће та фирма на ваш пословни рачун да уплати бруто износ од 1660 евра а ви ћете држави да платите око 150-250 (или више) евра паушалног пореза и доприноса а све остало је ваш нето износ који можете да трошите на шта год хоћете. То је ваша нето плата. Дакле 1660 - 250 = 1410 евра. Дакле управо сте себи доделили повишицу од 410 евра. И сад, верујем да нећете целог живота да радите за 1000 евра тј. за бруто плату од 1660 евра. Ако сте иоле озбиљан програмер ваша нето плата ће једног дана бити и 2600 или 3000 евра а ви и даље плаћате држави онај исти износ који вам је пореска управа доделила који не зависи од ваших примања већ од просечних примања у општини где сте се регистровали као предузетник. Дакле једном кад будете баш баш добар програмер ваша нето примања као предузетника ће бити 3000 - 250 = 2750 евра. Згодно. Као интерно запослени радник бисте добијали 1800 евра нето плату. Све ово важи докле год је ваша бруто плата мање од 6 милиона динара годишње што је око 4000 евра бруто месечно. Кад то пробијете улазите у ПДВ систем а о томе нек пише неко други.

То су предности. А које су мане? 
😱 За своје пословање одговарате вашом комплетном имовином.
😞 Пензија ће вам бити мизерна.

Сад кад сам вам све ово овако набацао збрдаздола хајде да размрсимо ово парче по парче.

Први корак - интервју : Ако сте дошли на интервју у неку љигаву фирму која гледа како да вас заврне ево шта је јако вероватно да ће покушати.
Они - Која су ваша финансијска очекивања?
Ви - 1500 евра
Они - Може преко агенције?
Ви - Може.
Они - Онда би ваша бруто плата била 1700 евра, кад одбијете око 200 евра за државу вама остаје 1500 евра.


То не иде тако. ПРВО што треба да одредите с њима је да ли ћете бити интерно запослени или као предузетник. Ако сте интерно запослени и тражите 1500 евра онда би то за фирму било бруто оптерећење од 1500 * 1.66 = 2490 евра. Ако бисте пристали на ово што вам нуде горе изнад warning знака управо сте им поклонили 2490 - 1700 = 790 евра сваког месеца. Дакле, ако је ваш циљ да радите као интерно запослени за 1500 евра нето, ок. Али као предузетник УВЕК причате о бруто плати и само о томе јер ви никад не знате колики ће држава вама да одсече износ који треба да им уплатите. То фирму не занима. Ви тражите бруто износ а то је у овом случају 2490 евра. Од како постоје предузетници држава је сваке године значајно повећавала износ који се уплаћује држави чиме се ваша нето плата смањује, мислите о томе.

АПР : Договорили сте се с фирмом о бруто износу и сад треба да се региструјете као предузетник. Прво идете у АПР (Агенција за Привредне Регистре) на адреси Бранкова 25, Београд. Почиње да ради у 9:00. Пре одласка у АПР можете да скинете на њиховом сајту образац "Регистрациона пријава оснивања предузетника", попуните, одете у АПР, тамо уплатите и предате образац. Овде вам је све детаљно објашњено а ја бих вам скренуо пажњу на две ствари :

Прва - Кад их питате кад ће решење бити готово они ће вам рећи за пет дана. У већини случајева ће решење бити готово већ сутрадан али некад стварно траје тих 5 дана. Да ли је готово, или не, можете да пратите на њиховом сајту овде.

Друго - На истој страници ћете проверавати да ли је пословно име за које сте се одлучили (нпр. Мегасофт) већ заузето. Кад сам ја бирао своје пословно име мислио сам да треба да буде слободно само на општини на којој се региструјем и то у оквиру шифре моје делатности 6201 рачунарско програмирање. И онда су ме одбили уз образложење да је име већ заузето на територији републике Србије. А онда сам одабрао пословно име које ниједан предузетник ни на једној општини није узео ни за једну делатност. Па водите рачуна о томе.

За сва питања и недоумице можете да питате на њиховим инфо шалтерима који се налазе на десној страни чим уђете у АПР. На шалтерима лево предајете све своје папире. Њих не питате ништа јер вам ништа неће ни одговорити. Они само преузму документацију од вас.

Кад једном видите на сајту да је решење готово, идете у АПР да вам га одштампају, лупе печат и с тим решењем идете да израдите свој печат ...

→Време 2-5 дана. Трошкови 1500 динара. 

Печат : ... и то можете било где. Кад добијете свој печат знајте да ћете као предузетник уз сваки свој потпис ударати и свој печат. Свуда. У банци, пореској управи, фирми ... навикните се на то, немојте да га заборављате кући.

Време 10 минута. Трошкови око 2000 динара. 

Банка и депоновање потписа : Идете у банку да отворите пословни рачун. Било коју банку у било којој општини. Колико видим људи углавном иду у Рајфајзен и Интезу. Тамо ћете потписати и лупити печат на тону папира. Рачунајте да ћете остати у банци макар сат времена и то ако одмах дођете на ред. Из банке ће вас послати у скупштину општине или у суд да депонујете свој потпис. Тамо ће вам дати неки образац где ћете уписати своје податке и оставити потпис који ћете после користити као предузетник (уз већ израђени печат). Од њих добијате Картон депонованих потписа који носите онда у банку. Банци онда треба око 5 дана да то све испроцесирају. Онда ћете добити број свог пословног рачуна и бизнис платну картицу и спремни сте за уговор са фирмом за коју ћете да радите.

Време око 5 дана. Трошкови за таксу за картон депонованих потписа.

Уговор са фирмом : Ту немам шта посебно да кажем. У уговор се уноси бруто плата, број рачуна и неке формалности. Ви потпишете, печатирате, то је то.

Пореска управа : Идете у пореску управу у општини коју сте навели у АПР као седиште обављања ваше делатности. То је можда општина у којој и иначе живите а можда, као у мом случају, живите у Београду а за седиште сте изабрали Ваљево због далеко мање просечне плате. Оно што је битно је да на тој општини имате некога чију адресу бисте у АПР навели као адресу свог седишта јер ће на ту адресу после стизати сва решења из пореске управе. Кажу да то проверавају. Можда и проверавају. Елем, ја кад сам дошао у пореску управу и рекао "Ја сам нови предузетник, треба да поднесем пријаву за паушално опорезивање" рекли су ми "Ниси морао да долазиш, за нове предузетнике аутоматски шаљу пријаву из АПР ако си се тамо пријавио за паушало опорезивање". Дакле, за нове предузетнике иде аутоматска пријава али оно због чега порате да дођете је образац ППДГ-1. Овај образац се предаје сваке године до неког новембра и то за следећу календарску годину. Дакле ако сте се регистровали као предузетник у јуну 2016 ви морате у пореској управи одмах да предате један ППДГ-1 за годину 2016 и у новембру 2016. предајете још један ППДГ-1 за годину 2017. У њега уносите неке своје основне податке, чиме се бавите и колике приходе процењујете да ћете остварити у тој години за коју подносите образац. Која је сврха овог образца мени стварно није јасно с обзиром да пореска управа све ове податке добија од АПР и од банке. Образац можете да купите у књижари или да одштампате ПДФ. Пореска управа ће вам онда на адресу вашег седишта послати решење у којем ће писати који износ плаћате за ПИО, за РФЗО, за порез, на који рачун, који је ваш позив на број итд. Вама ће рећи да ће доставити за месец дана а у реалности ће бити ко зна кад јер прошле године програмери су пребачени у групу са највећом пореском основицом, програм за израчунавање паушалног пореза и доприноса још није готов а док не буде ни ваше решење неће стићи. У сваком случају ако је неки програмер на вашој општини до сад паушално плаћао 17.000 динара од сад ће плаћати 27.000 динара. То је нека моја процена. Онима на Врачару и на Новом Београду нек је Бог у помоћи. Математика за израчување је детаљно објашњена овде па нема потребе да то понављам. На вама је само да пронађете општину са најмањом могућом просечном платом где можете да имате седиште као предузетник тј. где имате некога чију адресу можете да пријавите у пријави у АПР као адресу свог седишта основне делатности. Ево нечега што би вам могло помоћи у вашој одлуци. Пронађите у табели нешто што личи на "Општине и региони у Републици Србији – Запосленост и зараде".

Време 1 сат. Трошкови око 50 динара за образац.

РФЗО : На крају идете у РФЗО да вас пријаве као предузетника у систем социјалног осигурања и да предате захтев за израду нове здравствене картице за вас и вашу породицу. Треба да понесете решење из АПР, венчани лист, копије личне карте за све чланове породице, извод из матичне књиге рођених за чланове који немају личну карту а пре тога да уплатите негде по 400 динара за сваку картицу. Уплатницу добијате у РФЗО.

Време зависи од гужве у АПР. Трошкови 400 динара за сваку здравствену картицу.

Још једном да поновим, фирма вам уплаћује бруто износ, ви уплаћујете држави износ који вам одреди пореска управа и тај износ зависи само од ваше делатности и од просечне плате у тој општини. Све остало је ваше и можете да га трошите на шта год желите јер ви сте паушалац, нисте у ПДВ систему па да вам дају неке готовинске рачуне, не треба вам књиговођа итд. И тако све док не почнете да зарађујете више од 4000 евра месечно бруто.

Све јасно?

Ето, то би било то, ако сам нешто битно заборавио ви кажите да допунимо. Ако неко има другачије искуство нек опише у коментару. Срећно!

Апдејт : Кад нешто постане успешна прича, или се види да ће то постати, тад и разни финансијски мешетари и лешинари почну да играју око тебе. Нажалост понекад се не може без њих па ево неких на које сам до сад налетео.
http://www.pausal.rs/skola/pausalac/
http://www.netokracija.rs/sinhro/


03 December 2016

План


Вани ово


а унутра ово


Тренутна реалност је ово


Идемоооо :)

24 March 2016

Из града у село II


Да подсетим. Ја сам обичан човек, програмер, 36 година, завршио ЕТФ у Новом Саду. Нисам доктор ничега, нисам специјалиста ни за шта, нисам видовит, ја волим вино, кафане и жене ... и природу; не знам шта Путин планира ни зашто пчеле изумиру и само излажем своје мишљење овде.

Овај чланак ме је подстакао да поново нешто напишем на овом блогу. Мислим да није питање да ли се исплати људима да се врате на село и да ли могу и има ли то смисла и да ли ће им тамо бити боље. Мислим да за многе, за огромну већину, то ће бити једина опција. Вратити се на село или у граду умирати од глади. Сад није тако али плашим се да ће јако ускоро бити тако те је боље лагано почети са планом Б. Ко има већ нешто на селу да очисти живицу а ко нема нек полако почиње да гледа и тражи. Боље него кад доће колапс онда куку леле државо и дијаспоро помагај. Нису сви у истој ситуацији, немају сви паре да купе нешто нити се сви баве истом професијом, све је индивидуално и зато кажем, ко како и кад може ...

А иначе слажем се са 99% споменутог чланка. Људи у градовима мисле да парадајз расте у корпи а кечап расте на полици, немају појма о селу итд. итд. Побегли су са села и избрисали га из главе заувек. Исто тако мислим да за 7000 не можеш да купиш ништа где човек може да живи.

Ево мој пример. Ја као програмер могу да живим и радим на селу. Седим под шљивом, чукам на свом рачунару и добијам исту плату као да сам у граду уз мноооого мање животне трошкове. Све што ми треба је интернет прикључак. Живео сам неко време у ЕУ и скупио неку кинту, након годину дана тражења жена и ја смо нашли једну кућу уз 25 ари плаца код Ваљева 7 километара од града, добар пут. Платили 16.000 евра. За 5.000 не можеш да добијеш ништа у чему цивилизован човек може да живи. Ни на 7 ни 15 ни 25 километара од града. Можда само на врху неке планине са вуковима као неки пустињак-самотњак. Да нам је била фрка могли смо одмах да се уселимо у њу, само да окречимо. Али хтели смо прво да је доведемо у ред. Неке зидове да преградимо унутра, вањске степенице да срушимо и направимо их унутра, кров да скрпимо и комплетну столарију да заменимо и комплетну водоводну и електро инсталацију да заменимо. А онда смо отворили пандорину кутију.


Кад смо очистили сву живицу и џунглу испод куће и покосили траву схватили смо да је баба која је живела ту последњих 5 година све смеће бацала ту одмах под прозор. Пола плаца је ништа друго до депонија смећа. Једино решење је да скинем неки слој од 20-30cm земље и смећа на половини тог плаца јер ја не видим други начин да се оно очисти.

Са преграђивањем зидова и степеницама је прошло добро. Људи су одрадили тачно онако како смо се договорили и све на време. Онда је дошао столар за прозоре и ту сам ја тотално изгубио сву веру у људе. Детаље о свим пиздаријама које сам доживео од тог човека и шта смо све преживели а и даље преживљавамо и да наших 70% аванса никад нећемо добити назад ... не бих да износим овде јер не желим више да трошим енергију на тог човека. Само желим да кажем: не веруј никоме, никад, никоме паре унапред, ни са ким се не петљај док не видиш на барем 10 примера како је до сад радио и добро проучи све детаље како то треба на крају да изгледа. Јер, иначе, зајебаће те сигурно. Те глупости, комуне, еко села, удружени и то ... у овој земљи, немогуће. Нико ти неће помоћи, сви ће гледати да те искористе осим ако немаш неку луду срећу.

Ја од своје приче не одустајем. На паре које сам бацио на те прозоре који на све стране пуштају воду а кроз неке и пауци и муве лагано уђу ћу покушати да заборавим и заменићу их правим прозорима кад будем могао и ону депонију испод ћу очистити некако и идемо даље јер још увек мислим да је повратак на село једина опција. И за мене и за многе друге. Ево зашто.

Ова нова криза за коју сви кажу да нам долази, није то криза. То је нова ситуација којој се ваља прилагодити. И није то нешто привремено због неког рата негде или због девалвације неке валуте или банкрота неке банке и слично. Једноставно дошли смо до комбинације нових историјских фактора и момената који ће живот у граду учини немогућим.

Фактор 1 : Понуда-потражња је догурала до тога да је понуда свега огромна а потражња никаква. Целокупна светска привреда почиње да стаје. Више никоме не треба нафта и челик, аутомобили се не продају, ни некретнине ... више никоме ништа не треба осим хране, одеће ... свега осталог имамо и превише у понуди. А где се производи храна? Где се производе памук, вуна и кожа? Ово се до сад решавало светским ратовима. Избије рат, све се поруши и онда идемо обнова и економија иде напред. Сад осим ситних локалних ратова нико ни на кога не сме да крене. Атомске бомбе свуда.

Фактор 2 : Аутоматизација, дигитализација и роботизација. '97. је рачунар Deep Blue победио Каспарова у шаху а пре неки дан је по први пут у историји је Гуглов рачунар AlphaGo победио светског првака у игри много компликованијој од шаха по имену Go. Рачунари су постали моћнији од најпаметнијих људи. Где је роботизација данас погледајте и сами


А ја као програмер могу да вам кажем да већ данас можемо 70% послова које људи обављају у граду да заменимо рачунарима, аутоматима и разним машинама. Од осталих 30% половину могу да преузму роботи. Сад просечан Србин каже хахаха то у Србији нема шансе. Исто сам и ја рекао пре 15 година за интернет а данас је цела моја фамилија на фејсбуку, скајпу итд. а сви одреда су сељаци, неки од њих нису никад ишли у школу. Питање је само, кад сви људи изгубе послове и кад роботи и рачунари преузму њихове послове, ко ће да купује те производе ако нико не добија плату. Не знам. Исто се пита и Јанис Варуфакис у књизи Овај свет може да буде бољи. То је феноменална књига која простим речником објашњава многе ствари. Људи, читајте књиге, пратите шта се дешава у свету. Пратите Бранка Драгаша и сличне њему. Баталите блиц, фарме, парове и глупости. Ево последње занимљивости из света вештачке интелигенције и подсећања да програми већ могу да замене раднике call центара, техничку подршку, могу да дискутују са корисницима фејсбука итд. још увек мало траљаво али тек је 2016.

Елем, иако овај фактор 2 са собом носи многе лоше ствари неминовно је да ће се то десити јер сличне ствари су се дешавале много пута у историји. Кад су коњи за вучу замењени аутомобилима и камионима вероватно су се многи питали Еј шта ћемо са са свим овим коњима? Али нико због тога није рекао дајте да баталимо ту моторизацију због коња. Људи су увек губили послове током технолошког напретка, држава их је гурала у администрацију и ево дотерали смо цара до дувара. Римско царство је имало 20 хиљада државних службеника, а данас ... Дошло је време да се целокупна администрација замени рачунарима. Нека моја процена је да ће у развијеним земљама до масовне дигитализације свега доћи за неких 10 година а код нас за 15-20 а онда фајронт. Нпр. у Естонији већ сад је дигитализацијом државна управа сведена на минимум. Наш парадокс је да је у Србији најлакше извршити дигитализацију државне управе и тиме свести број службеника на свега пар хиљада јер добрих програмера имамо доста а трошкови за све то нису велики. Роботи су ипак јако јако скупе играчке. Али нешто мислим да је државна администрација последње место где ће се политичари одрећи свог ухлебљења.
Али зато привреда, где год може обичног радника ће заменити неким аутоматом а радник иде на улицу. Већ видите аутоматске касе у Меркатору и продају преко интернета. Све банке нуде eBanking. Свуда eOvo eOno док на крају све не постане дигитализовано.


Сећате се цртаног "Открића без граница" где је Џини причала о интернету, паметним телефонима, видео позивима, електронској трговини итд? Ја сам тад имао само један црнобели телевизор лампаш и радио ЕИ Ниш и нисам је баш озбиљно схватио. Данас би вероватно причала о возилима јавног превоза без возача, банкама без иједног злужбеника и шалтера (то је већ реалност) и ко зна чему.

Фактор 3 : Број људи који у овој земљи нешто производи у односу на број пензионера, студената, државних службеника итд. је смешан. Темпо задуживања државе је све већи и не види се ама баш ништа што би то могло да промени. Крах је неизбежан. Држава поклања страним компанијама наше фабрике, раднике, инфраструктуру, опрашта им дугове и субвенцијама им даје новац за исплату плата радницима. Те компаније су ту док их држава обасипа нашим новцем а онда адио. Са друге стране су наотварали тону неких бесмислених факултета само да би лажирали статистику јер ипак им је боље да неко после средње школе не иде одмах на списак незапослених него ајде бар неких 5-6 година нек се води као студент. Без тих мегатрендова проценат незапослених у овој земљи би био 40%. Генерално светска економија данас изгледа као групица од 10 људи где један другом нешто продаје и свако некоме дугује 5 динара и свако од њих такође дугује банци 5 динара кредита. Сви се надају да ће се извући јер ће први наплатити своје потраживање а чим један банкротира креће талас у којем сви банкротирају.

Да се разумемо, ја не кажем да ће неки Пера портир неког пропалог предузећа изгубити посао јер ће на његово место ставити робота. Али сигурно ће многи послови нестати због опште компјутеризације свега; ни наша ни светска привреда се у догледној будућност неће вратити на ниво од 2008. кад су на све стране сипале паре и стамбени и потрошачки кредити већ напротив ситуација ће бити све гора; и оно што је за нас неизбежно је - држава ће банкротирати. Због комбинације ова три фактора горе посла у градовима једноставно неће бити.

Због свега овога мислим да ускоро неће бити питање да ли се исплати ићи из града у село већ једноставно многи од нас ће имати избор умрети од глади у граду или побећи на село и како-тако животарити. Ко себи што пре обезбеди неку кућицу негде и 20ак ари земље боље по њега уколико није електроинжењер, машински инжењер, хирург и слично.

Пуно среће желим.

Још би вам могло бити занимљиво :

Из града у село



Из села у град



12 November 2015

Народе



Е моји ви ... вечити студенти и разни мастери са купљеним дипломама и ови што завршите на фору па не знате ни шта сте завршили, приватни предузетници с канцеларијом у кафани којима се и најмањи посао развуче до "после празника", квази-верници и квази-комуњаре, интернет патриоте и ови што би и говно појели само да је еуропско, утриповане манекенке, лажни фотографи и набеђени јапији што сте у 30ој отегли стомачине а балавите на клинке од 16, хулигани и геј-хулигани, неиживљена децо од 40+ година, опортунисти, спонзоруше, депресивци, татине ћерке и мамини синови ...

Па шта има, ђе сте, како сте, шта ми радите?

01 June 2015

О мачкама у џаку и медвеђим услугама


Боксери не носе рукавице да би се мање повређивали већ да би један другог више ударали у главу и да би тако нокаут био чешћи и газдама зарада била већа.


Пре него што су се појавили аутомобили (не у Србији већ у некој мало развијенијој земљи) људи су на посао прво ишли пешке, или на бициклу, јер је радно место било ту негде, на сат времена хода. То послодавцу не даје баш велики избор радне снаге. Примаш оног ко се понуди. Колико километара човек може да пређе за сат времена? 10-12
Онда је Хенри Форд направио револуцију серијским штанцањем аутомобила. Радник коначно може да иде на посао ако је и мало даље (20-30км) а не ту иза ћошка. Не мора да табана. Међутим гомила људи тако исто размишља. Сви на посао по дрндавим уским путевима. Закрчење.
Држава мора да направи широке аутопутеве. Сад можемо да идемо на посао и ако је 50-60км далеко и то као господа а не да ломимо ребра по калдрми. Сад на посао у граду могу да дођу аутом и људи из предграђа, далеког предграђа, другог града или из села. Већа понуда радне снаге значи и обарање цене рада, већи профит за послодавца.
Индустријски напредак колико год нама да олакшава живот, много више њима доноси профит.
А да ли нам олакшава уопште? И даље до посла идеш преко сат времена. Кад тамо дођеш треба ти још 20 минута да нађеш паркинг место. Ауто си купио на кредит који ћеш отплаћивати 6 година. Бензин кошта. И регистрација, осигурање. Ходање до посла није коштало ништа. А нису те мучили ни кичма, спондилоза, хемороиди итд. као сад.

Прошле година сам пословно провео у Цириху 15 дана и схватио да неки људи долазе на посао возом из Базела. Од куће до посла им треба 2 сата у једном правцу. Неки Немци долазе авионом из Минхена итд. Нико не живи у Цириху. Кажу "Па нисам ја Федерер." Људи из Индије долазе на посао у Дубаи авионом! Колико је то баченог новца, времена, спрженог керозина директно у озон. Вратио сам се у Србију и после годину дана купио кућу на селу. До посла пешке.

Како са технолошким развојем тако и са другим стварима. Ако желите да бежите из ове "ужасне земље" знајте да, што је негде стандард виши и плате веће то више људи жели ту да дође. То повећава цену станарине, вртића, хране ... свега. Систем ће вам истерати из новчаника онолико колико може. Зашто? Замислите да вам је свима плата 3000 евра а да вам за живот треба 1000 евра. Сваког месеца бисте остављали са стране по 2000 евра. После неколико година више не бисте морали да радите уопште. Систем би пропао због недостатка радника. Овако, колика год да вам је плата, систем вам месечно дозволи да оставите неких 5%, после тиме платите море и опет сте на нули. Тако у круг докле год имате снаге. Ако имате 2-3 деце, оба родитеља морају да раде и небитно је да ли сте у Србији, Енглеској или Русији. Систем хрпе пара даје спортистима јер зна да су ови довољно глупи и да ће то убрзо спискати на неке небулозе и тако новац вратити систему. Не даје паре научницима, јер научници треба да раде, до краја живота. Исто тако и сељаци, рудари, возачи, инжењери итд.

---

Замислимо једно насеље, у њему две куће на продају и три становника без крова над главом, Перу, Жику и Лазу. Куће коштају по 1000 евра. Пера има уштеђевину од 1200 евра, Жика има 1000 евра а Лаза 800 евра. Пера и Жика планирају да купе куће. Лаза ће живети као подстанар, шта да се ради, док се не појави нека повољна кућа на продају.
Међутим, појави се банка, сада сви могу да дигну кредит и да имају кров над главом. Врте се рекламе на ТВ са насмејаним људима, докле мислите да живите са родитељима, купите куће. Ми имамо решење за ваш проблем.
Лаза почиње да се распитује за кућу, могао би сад да узме кредит. Али због веће потражње цена обе куће скаче. Дупло. Сад сви морају у банку по кредит. Нико нема толико новца на гомили. На крају Лаза и Жика купују куће. Дужни су банци по 1000 и нешто евра, плус камате, отплаћиваће до краја живота.
Пера још увек нема кућу. Појављује се грађевинско предузеће. Хоће Пери да направи кућу. Међутим и цене плацева су скочиле небу под облаке од како се она банка појавила као и цена грађевинског материјала јер одједном се појавило доста људи са парама које немају а могли би да је позајме од банке. Повољно. И тако у круг ...

Овако сам покушао 2004. да објасним једном колеги са посла кад је рекао "Динкић је супер, он је довео банке, да није њега ја никад не бих купио стан". Буразеру, купио би, само за 3 пута мању суму. Човек је дипломирао ПМФ али изгледа да ти ни диплома не помаже код здравог разума. Пар година касније је напустио Србију и отишао у Немачку. Па где идеш човече? И то баш сад кад имамо банке. Сад кад је све супер.