Фудбал

Фудбал је лакмус папир друштва из којег долази. Све што се дешава у друштву прво се примети на фудбалском терену или на трибинама. Економија, култура, животна фолозофија, циљ итд.

То да наши клубови немају пара да плате играче јер немају добре спонзоре а спонзори немају пара због расула у привреди, то већ сви знамо, не треба даља анализа.

Да видимо неке друге ствари. Док сам студирао на ЕТФ била је једна екипа од 5 генијалаца у мом смеру, да их тако назовем, који су без икаквих проблема добијали десетке на свим испитима. Потпуно заслужено. Са тим десеткама су такође покупили и све стипендије. Кад се све сабере месечно су добијали вероватно колико ја сад зарађујем. Стипендија министарства образовања, норвешка стипендија, стипендија од Карађорђевића, стипендија за таленте, разне стипендије од разних невладиних организација итд. све бесповратно за десеткаше. Чим су дипломирали отишли су у САД, Канаду, Немачку итд. Корист коју је држава Србија имала од њих - НУЛА! Да ли Србији требају генијалци или људи који одрађују посао, људи спремни да се мало жртвују за ову земљу и њену децу, људи који из ината неће да праве милионе тамо неким Немцима и Америма.

Имали смо Деју Генија, имали смо Предрага Мијатовића и читаву плејаду којекаквих "фудбалских плесача на танкој жици виртуозности" који су запалили преко гране првом приликом и због којих су се пунили европски стадиони, али не и наши. А са друге стране имамо и доста доброг али не и светску ни европску легенду, који још увек држи Партизан колико толико у животу, због којег и даље армије гробара долазе на трибине, Сашу Илића, човека који одрађује посао, човека који није имао врхунску каријеру али је сигурно могао да оде на неки Кипар, Крит, Малту где би цео дан ладио јаја на плажи а увече мало трчао за лоптом за бољи хонорар него што сад има у Партизану. Али неће!

Наш човек заврши ЕТФ, прочита у блицу да је почетна плата за Јава програмера 1000 евра, оде на разговор за посао, добије посао, понуде му 500 евра, нађу се на 550 некако, разочарано прихвати, после 6 месеци резигнирано одлази у иностранство одакле безбедно са дистанце пљује по својој земљи која га је школовала.

Наш фудбалер добије позив да игра за репрезентацију, вуче се по терену без воље, после два пораза преко медија поручи селектору да га више не зове.

Наше друштво данас бесциљно бауља унаоколо баш као и наш фудбалски савез у потрази за селектором. Наше друштво не зна јел за ЕУ или за Русију а исто тако не знамо ни ко нам је селектор, која нам је тактика, ко су нам стандардни репрезентативци, шта нам је циљ. Дође нова власт и смени све директоре са искуством а постави балавурдију са мегатренда. Дође нови селетор и "подмлади тим".

Кад је почео распад СФРЈ? Максимир 13.05.1990. Звезда - Динамо

Где се најбоље види право лице наших западних комшија? овде

Где се најбоље види лице једне друге нације (након што је њихов тим изгубио 4:0). Гледај и плачи!